Reconnective Healing Story: Carey Waters

My name is Carey Waters and my personal healing happened a little over a year ago after having my yearly mammogram. After the exam I got the call a week later saying to come back in for further testing, as they had found a nodule. My next appointment was about five days away. I thought then I could then do a healing on myself. At that time I had only read Dr Pearl's book The Reconnection but I strongly felt the frequency and thought, "I know this can work."

During the healing, I felt a lot of vibration and warmth go through my body and then it stopped at my chest and swirled around. I felt very peaceful, and any worry I had lifted. I felt as if I were floating. I didn't stay attached to the outcome and I didn't give it another thought. I actually almost forgot my appointment, and remembered an hour before I needed to be there. The healing really gave me that peace to let go. So it really does work on an emotional, mental level as well.

I went to my appointment, which ended up being my last. I remember standing at the screen looking at it with the Tech. We first looked at the first test results that showed I had a nodule. It was very clear to see and was a completely dark, clouded image. She did my new screening and as we both stood there in silence scanning and looking for the nodule, to our amazement it was gone! She said, “Where is it? That's weird I don't see it.”

“Wow,” she said, I have never seen anything like that before." As we were standing looking at the screen we did see something. It looked something like a clear bubble. The Tech measured and compared the clear bubble to the clouded nodule that we had seen on the previous digital image from my first appointment. That was it! It was exactly the same image and size. The only way you could even see that it was there, was it had a very thin line around the bubble. I think it was there to just to show me the contrast, and the healing that had miraculously took place.

I am proud to say I am now a Reconnective Healing Practitioner and love and appreciate this work. Thank you so much, Eric, for bringing it forward and sharing it with all of us.




P.S. My last yearly exam which was about two months ago came back great!

Love & Gratitude,
Carey

Reconnective Healing Story:Gwen Waldecker

Hello, I’m Gwen Waldecker and I'd like to share this story about my miraculous healing I received in 2005.

I started having lower back problems after the birth of my first son in 1984. It progressively became worse throughout the years after having three more children. I had a pinched nerve and muscle spasms in my lower back. I had trouble bending over. I visited many chiropractors over the years, but it brought little relief. In early 2005 my back pain had become so severe I could hardly function. I could no longer sleep—the pain was so great. I also had extreme pain in my hip. I decided I had to do something about this even if it meant surgery, which I was against before—anything to stop the pain.

I started out at my chiropractor. After three adjustments a week for a month, he told me he could not help me and referred me to a doctor. After an x-ray, my doctor referred me to a specialist. The orthopedic specialist diagnosed degenerative disc disease and arthritis in my hip. He showed me the X-ray which showed that there was no disc left between my L-5 S-1 vertebrae. Of course he recommended surgery and proceeded to schedule it. I left the office still not feeling good about having surgery on my back.

After talking to a friend, who had just attended Dr. Pearl's seminar and was now a Reconnective Healing Practitioner, I decided to give Reconnective Healing a try. I didn't know what it was and at that point I didn't care. I was willing to try anything. I drove to South Dakota from Wisconsin to see my friend for a healing session. I had such amazing experiences in my healing sessions, I left in a daze, but I was not physically healed at that point. Long story short, two months after my last session, I awoke and was completely healed of all pain.

Since that time, I have been able to engage in activities I couldn't do before. I have become a Zumba fitness instructor. I have NEVER experienced any pain in my lower back or hip since that time. People don't believe me when I tell them my story. After my healing, I traveled to Kansas City to Dr. Pearl's seminar and became a practitioner myself. I continue to be amazed when working with these wonderful healing frequencies.



Thank you for allowing me to share my story.

HOOPONOPONO - Žao mi je,oprosti mi,volim te i hvala ti

NAJNEOBICNIJI ISCELITELJ NA SVETU

To je dr Ihaleakala Hew Len, psiholog sa Havaja, koji je sam izlečio čitavo odelenje najtežih pacijenata psihijatrijske bolnice za kriminalce, a da sa njima lično uopšte nije radio. Proučavao je njihove bolesničke kartone, a zatim bi njihov problem rešavao u sebi. Koristio je havajski tradicionalni proces lečenja nazvan ho’oponopono koji se temelji na principima potpune odgovornosti.

Dr Len proveo je četiri godine radeći u havajskoj državnoj bolnici (Hawaii State Hospital) na odelenju za mentalno bolesne kriminalce. Atmosfera na odelenju je bila sumorna, osoblje je neprestano bilo na bolovanju i davalo otkaze. Niko se tamo nije mogao duže zadržati. Bolesnici su bili nasilni i dnevno bi izbila barem 3-4 sukoba među njima. Primali su jake lekove, a često su ih morali i vezivati. Nakon što je dr Len tamo radio atmosfera se popravila, osoblje je bilo sve zadovoljnije, više vremena su provodili na poslu. Bolesnici su bili sve mirniji, ukinuta im je terapija lekovima i pušteni su kućama (iako to niko pre nije mogao očekivati). Danas je to odelenje bolnice zatvoreno.

Na koji način je to dr Len uspeo?
“Iscelio sam onaj deo mene koji je njih stvorio” odgovara.

Objašnjava kako je sve u našem životu naša odgovornost, samim tim što je u našem životu.

Ako npr. čujemo da se negde dogodio neki čin nasilja ne možemo se pretvarati da se to nas ne tiče. U krajnjoj liniji mi smo svi jedno, povezani smo sa svime, tako da je čitav svet naša kreacija.

Nismo krivi za ono što se događa, ali smo odgovorni.

Na nama leži odgovornost, da iz svoje svesti izbacimo negativne misli/uverenja, koja su dopustila stvaranje neželjene situacije.

Tačnije, mi ništa ne trebamo učiniti, jer sve promene čini Duh, već samo zamoliti da se promena dogodi. Nikada ne znamo šta se u stvari događa, jer nemamo dovoljno informacija (dr Len često navodi istraživanje koje pokazuje kako je naš intelekt svestan samo 15 do 20 bitova informacija u sekundi od postojećih milijun koji se događaju ispod njegovog praga svesti). Pošto nemamo istinske svesti o tome, šta se događa u svakom trenutku, sve što možemo učiniti je, predati se i verovati. Dr Len kaže: “Kako bi bio delotvoran , terapeut mora biti 100 % odgovoran za kreiranje problematične situacije; tj. mora biti voljan videti, da su uzrok problema pogrešne misli u njemu, ne u klijentu. Čini se da terapeuti nikad ne uočavaju, da kad god postoji neki problem, oni su uvek prisutni!”

Ho’oponopono je stari havajski proces rešavanja problema. Prema njemu isceljivati znači voleti sebe. Ne možemo pomoći drugome, ako nismo prvo sebe doveli u red. Problemi su samo sećanja, koja se neprestano ponavljaju u našem umu, tj. našoj podsvesti. Ako se želimo rešiti problema, trebamo ih “očistiti” iz svog uma. Tehnika koju dr Len koristi za takvo čišćenje vrlo je jednostavna. Kada god vidi nešto što treba rešiti kaže: “Žao mi je. Molim te oprosti mi. Volim te. Hvala ti.” I to neprestano ponavlja. “Kad sam radio sa pacijentima u bolnici, pogledao bih njihov karton i osetio bol u sebi. To je bilo zajedničko s,ećanje. To je bio program koji je uzrokovao da pacijent deluje onako kako deluje. On nije imao kontrolu. Bio je zahvaćen u program. Kad sam osetio program, očistio sam ga” objašnjava dr Len.

Tradicionalnu havajsku tehniku pokore, opraštanja i preobražaja Ho’oponopono obnovila je Mornah Simeona, kahuna (“čuvarica tajni”, duhovna isceliteljka) i ćerka poslednje havajske kraljice Liliuokalani. Pomoću nje, terapeut pretvara sopstvene pogrešne misli/uverenja u savršene misli Ljubavi. U tom procesu terapeut povezuje svoj um sa Originalnim Izvorom, onim što drugi zovu Ljubav ili Bog. Tada terapeut od Ljubavi zatraži da ispravi pogrešnu misao koja je stvorila problem u njemu, a i u njegovom klijentu. Ta molba je proces pokore i opraštanja od strane terapeuta: “Žao mi je što su pogrešne misli u meni prouzrokovale problem za mene i za klijenta; molim oprosti mi “. Kao odgovor na ovaj zahtev, Ljubav započinje mistični proces preobražaja pogrešnih misli, neutralizirajući negativne emocije koje su prouzrokovale problem. U sledećem koraku, Ljubav otpušta neutralizovane energije iz misli, ostavljajući ih praznima, istinski slobodnima. Kada su misli jednom prazne i slobodne, tada ih Ljubav ispunjava Sobom. Rezultat: terapeut je obnovljen u Ljubavi, a sa njim i njegov klijent kao i svi ostali koji su u problem uključeni.

Problemi su samo sećanja, tj. ponavljanja starih programa iz prošlosti, koja nam se pojavljuju, samo kako bi nam dala šansu da vidimo očima Ljubavi i delujemo iz inspiracije. Inspiracija je Božanstvo koje nam šalje poruku. Božanstvo je naše nulto stanje – tamo gde nemamo nikakvih granica, nikakvih sećanja, nemamo identiteta. Ništa osim Božanskog.

Kada je čovek slobodan od sećanja, on je svoje Božansko Ja, onakvo kakvim ga je Bog stvorio, na svoju sliku i priliku.

Kad je naša podsvest u nultom stanju, ona je bezvremena, bezgranična, beskrajna i besmrtna. Kada sećanja diktiraju, ona je zaglavljena u vremenu, mestu, problemima, nesigurnostima, haosu, razmišljanju. Isus je rekao: “Tražite prvo Kraljevstvo nebesko (nulto stanje) i sve će vam se drugo nadodati (inspiracija).” Nulto stanje je prebivalište vas i Božanstva “od kojeg dolaze svi blagoslovi – Bogatstvo, Zdravlje i Mir.”

Božanska Inteligencija je u nama, a od nje nam dolazi sva inspiracija. Ona nije negdje izvan nas, po nju ne treba nikuda ići, nikoga ne treba tražiti. Ona je već u nama!

Из предговора књиге ПОВРАТАК БОГУ И ПРИРОДИ

Људски живот још увек поставља пред нас мноштво непознаница у сваком свом сегменту. Медицина, до данас, није успела да одговори на много питања из сфере етиологије и терапије болести, не зато што то није знала, него просто зато што је занемаривала једну веома важну чињеницу, коју никако нисмо смели заборавити, а то је да је човек Божије биће, Божија творевина, јединствена и непоновљива са свим својим особитостима, које је чине тим што јесте. То подразумева поимање да човек, осим тела, има и дух и душу, и да се у сваком обољењу, као нарушењу здравља види нарушење Богом благословене уравнотежене интеракције тих делова човековог јединственог бића услед живљења у супротности са Божијим законима.
О томе су доста писали на трагу учења Православне Цркве и многи руски лекари и научници. Недостатак наше школске медицине је у томе што човека своди на „комад“ материје која нема своју посебност, па самим тим ни своју личност. На тај начин, ограничава се могућност увиђања правог узрока, а онда и начина лечења болести. Увидевши ове недостатке, колеге из православне Русије су кренули другим путем, да би сагледали човека из свих углова, које може показати само призма Творчеве љубави. Осим видљивих узрока болести, треба потражити и оне невидљиве, јер човек има и душу, а болести душе, неизоставно се преносе и на тело, узрокујући различите психосоматске манифестације, однс. болести. Они кажу да разни лекови који се прописују могу само заташкати прве манифестације болести и пружити јој могућност да пређе претклинички период развоја, и да букне...
Савремени начин живота отуђује човека од Бога и природе и, самим тим, такво понашање не може проћи „некажњено“. То се првенствено односи на пољуљани душевни мир, а затим следствено и настанак разних савремених болести, које се у медицини зову још и психосоматске: улцерозни колитис, чир на желуцу и дуоденуму, астма, дијабетес, хемороиди, исхемичне срчане болести, поремећаји метаболизма, малигне болести, итд. Оне сведоче о нарушеној психофизичкој равнотежи и настанку оштећења имуног система. Савремена средства за лечење ових болести, слободно се може рећи, су не само неефикасна, него и штетна по здравље људи, те се намеће потреба тражења нових, нетоксичних лекова у терапији ових тешких болести. Обзиром да су „нове“ болести из природе духа, у Божијој ризници треба потражити и лекове.
Посебно је питање колико методе којима се све чешће користи савремена медицина позлеђују Богом дану светињу људског достојанства, третирајући пацијенте, у већини случајева, као предмете огледних испитивања, без обзира на последице по психу, али и здравље тих људи, укључујући и децу. Поставља се питање са каквим то људима у медицини данас све чешће имамо посла? Нажалост, све више са таквима који своју сујету, лично напредовање и материјалну корист стављају испред здравља и живота пацијента. На сваком медицинском факултету постоји предмет медицинска етика са којим се сваки будући лекар упознаје, али то се до краја студија, углавном, заборави случајно или намерно и све друго ставља испред части и свог образа. Разлоге не треба тражити у медицини и њеном учењу, него у општем приступу и сагледавању света онаквим какав он јесте. Све зависи из које га перспективе посматрате да ли са дрвета обичног земног - Дарвиних потомака, или достојанствена са небоземних висина као Божије дете погледа упереног у небо, у свога Небеског Оца и Створитеља, коме је та љубав изнад свега? Шта значи бити хришћанин, а не видети у свему своју нераскидиву повезаност са Господом и природом? Одвајати ово од свог свакодневног начина живота може узроковати само „духовну“ шизофренију, која може имати несагледиве последице, и довести у питање наше поверење према Господу. Нажалост, сведоци смо да су овакве појаве зашле дубоко и пустиле корење чак и међу самим хришћанима. Ово се, такође, односи и на лекаре хришћане који би требало да и на делу, кроз праксу свога позива потврђује своју веру у ове вечне истине, јер како и Свети Сава каже: „Вера без дела је мртва“.
Нови богоборни поредак у свету који се потајно и прогресивно успоставља, отвара многа етичка питања у свим областима живота. Пред хришћанима свих професија, сада, стоји велики изазов: Да ли се борити против тога, и на који начин? Да ли смо позвани да „не учествујемо у бесплодним делима таме, него да их радије разоткривамо“? Данас се, нажалост, многи зову хришћанима, али као што неко рече „претворили смо се само у љуштуре, а суштина нам одавно није хришћанска. Многима се само ‘чешкају уши’“. По моралним особинама, неким људима из света, можемо само позавидети, а то не би смело да се дешава. Господ нас стално зове на покајање, преиспитивање и храброст, и тај позив не смемо одбијати.
Један од великих проблема у Србији, али и у другим српским земљама је и питање наталитета. Да ли ћемо дозволити да нам наметнути стандарди болесног начина живота, са запада, креирају живот и планирање потомства? Наравно, правим хришћанима, Божијој деци, нико не може наметнути ништа, јер они знају Ко је Истина! Србима предстоји велико буђење, уколико не желе да заувек остану у вечном сну, из кога се нико не буди. Наравно, овде је реч о изумирању српског народа, о чему су са страхом и стрепњом говорили многи наши духовници и српске мајке имају велики дар од Бога, а то је давање живота и рађање деце. То је привилегија, а не досадна обавеза, како светски медији покушавају представити мајчинство. Дојење деце је благослов са Неба који ми жене не треба да одбацимо, јер је од непроцењиве важности за здравље наше деце, али и наше сопствено, што потврђује и савремена наука. У том смислу, постоји интересантно научно сазнање до кога су дошли енглески научници, наиме, да је са сваком трудноћом жена све паметнија!
Ову књигу пишем и ради своје деце, али и из бриге за оне који ће још стасавати у овој земљи, трчати овим пољима и живети испод овог парчета неба, надам се, у љубави са Господом, у природном окружењу, и у здрављу душе и тела.

др мед. Татјана Ђорђевић

KAKO SAM POBEDILA BOLEST - Myrtle Filmore

Razgovori sa Bogom - Istinita priča


Myrtle Filmore rodila se 1845.god. u Ohio-u, SAD. Oko 20-te godine obolela je od tuberkuloze, koju je već imalo više članova njene porodice. 1885. god, u 40-oj godini života, zdravlje joj se znatno pogoršalo i prognoza je bila da će živeti još šest meseci. Krenula je u potragu za novim idejama. Jedne večeri je sa mužem otišla na predavanje koje joj je promenilo život. Predavač je rekao: “Ti si dete Božje i ne nasleđuješ bolest!”. Myrtl se vratila kući razmišljajući “Šta ako je to istina? Ako jeste, onda su me učili i ja sam poverovala lažima.” Odlučila je promeniti način na koji se odnosila prema svom telu. Umesto da se žali kako je telo izdaje, odlučila je izraziti zahvalnost za svaki njegov deo.

Sama je to opisala ovako:

“Došla sam do otkrića. Bila sam strašno bolesna; imala sam sve bolesti uma i tela. Medicina i lekari nisu mi više pomagali i bila sam očajna, kad sam otkrila praktično Hrišćanstvo. Prihvatila sam ga i bila izlečena. Najveći deo isceljenja učinila sam sama, jer sam želela steći razumevanje radi kasnije upotrebe. Evo kako sam došla do tog otkrića:

Razmišljala sam o životu. Život je svugde – u crvu i u ljudima. "Onda, zašto život u crvu ne stvori telo poput ljudskog?" upitala sam se. Onda sam pomislila "Crv nema toliko razuma kao čovek". Ah! Inteligencija, jednako kao i život, potrebna je kako bi se stvorilo telo.

EVO KLJUČA MOG OTKRIĆA! Život treba da vodi inteligencija u stvaranju svih oblika. Isti zakon deluje u mom telu. Život je jednostavno oblik energije i u našem telu.Treba da ga vodi i usmerava inteligencija. Kako prenosimo (komuniciramo) inteligenciju? Kako se ovo odvija?Mišljenjem i govorom, naravno.Tada mi je sinulo!Da bih mogla govoriti životu u svakom delu svog tela, kako bi oni činili, ono što ja hoću. Počela sam da podučavam svoje telo i dobila sjajne rezultate!

- Rekla sam životu u mojoj jetri,da nije ni troma ni lenja, već puna vitalnosti i energije.
- Rekla sam životu u mom želucu, da nije slab i nedelotvoran, već pun energije, snažan i inteligentan.
- Rekla sam životu u mom stomsku, da nije više zaražen neznanjem o bolesti, koje smo tamo stavili ja i lekari, već da je pun poletne, slatke, čiste, celovite energije Boga.
- Rekla sam svojim udovima da su aktivni i snažni.
- Rekla sam svojim očima, da one ne vide same od sebe, nego izražavaju vid Duha i da crpe iz neograničenog izvora.Rekla sam im da su one mlade oči, jasne, bistre, jer Svetlo Boga sija kroz njih.
- Rekla sam svom srcu, da čista ljubav Isusa Hrista teče unutra i izvan kroz njegove otkucaje i da čitav svet oseća njegovo radosno pulsiranje.

Prošla sam kroz sve centre života u svom telu i govorila im reči Istine – reči snage i moći. Tražila sam od njih oproštaj za budalaste, neznajuće prekore koje sam delila u prošlosti, kada sam ih osuđivala i nazivala slabim i bolesnima. Nije me obeshrabrilo što su se oni polako budili, već sam nastavila dalje, tiho i na glas, izjavljivati reči Istine,dok organi nisu odgovorili. Nisam zaboravila ni da im kažem,da su slobodni, neograničeni Duh. Rekla sam im, da više nisu u ropstvu telesnog uma;da oni nisu kvarljivo meso, nego središta sve-prisutnog života i energije.

Onda sam zatražila od Oca, da mi oprosti, što sam Njegov život uzimala u svoj organizam i tamo ga koristila tako loše. Obećala sam Mu da neću nikada, nikada više zaustaviti slobodan tok tog života kroz moj um i moje telo, bilo kakvom pogrešnom reči i misli; da ću ga uvek blagosiljati i ohrabrivati, sa istinitim mislima i rečima u njegovom mudrom delu izgradnje mog telesnog hrama; da ću koristiti svu vrednost i mudrost, govoreći mu,šta ja želim da učini!

Takođe sam videla, da koristim život Oca u mišljenju misli i izgovaranju reči i počela sam jako paziti o čemu razmišljam i šta govorim.

Nisam dozvolila ni jednoj misli brige ili straha da uđe u moj um i zaustavila sam tračljive, površne, mrzovoljne i ljute reči. Svakih sat vremena sam poslala molitvu, da Isus Hrist bude sa mnom i pomogne mi misliti i govoriti samo ljubazne, istinske reči pune ljubavi i sigurna sam, da je On sa mnom, jer sam sada tako mirna i srećna.

Želim da svi znaju za ovaj divan, istinski zakon i da ga koriste. To nije novo otkriće, ali kad ga koristite i dobijete plodove zdravlja i sklada, činiće vam se novim i osetićete kao da je to vaše sopstveno otkriće.”

Myrtle su bile potrebne dve godine, dok nije postala potpuno zdrava, ali je nakon toga živela još 45 čudesnih i produktivnih godina u kojima je mnogima prenela ono što je sama naučila.

“Neka bude svetlost…”

UZROK I POSLEDICA - ruše temelje moderne medicine

Zakon Uzroka i Posledice funkcioniše na našoj planeti Zemlji i nije izostavio nijedan segment našeg života.

Zahvaljujući ovom zakonu,moderna medicina je danas suočena sa sopstvenom propašću,na njenu žalost a na sreću čovečanstva!

Uzrok - usmerila se na lečenje posledica bolesti umesto da traga za uzrokom
Posledica - suočavanje sa sopstvenim neuspehom,zbog prethodno navedenih razloga

Živimo u jednom nesvesnom društvu,gde smo naučeni da mnogo radimo,malo zarađujemo, Taj problem stalno preokupira naše misli,razmišljamo samo o tome, kako da preživimo.Samim tim, nemamo "vremena"da razmišljamo,naš um je previše preokupiran problemima preživljavanja,da bismo shvatili da živimo u iluziji!

Kada se,nakon napornog dana i "mozganja" "kako ćemo"? i "šta ćemo"?,najzad, spustimo u svoju omiljenu fotelju,uključimo TV,da bismo se opustili ili "informisali,ne shvatamo da time,još više potkrepljujemo iluziju u kojoj živimo i time sebi nanosimo ogromnu štetu!
Informacije koje se mogu čuti na TV-u,su one,koje će još više hraniti naš strah od raznih opasnosti:svetske ekonomske krize,zemljotresa,poplava,ubistava,porodičnih tragedija...
Stekla sam utisak, da u ovakvom svetu u kom živimo,ONO ŠTO NIJE BILO NA TV-u - TO NE POSTOJI!

Kada bismo,umesto gledanja TV-a.malo pogledali unutar nas samih,možda malo više vremena provodili u tišini,sami sa sobom,ne bismo li čuli, taj tihi unutrašnji glasić,koji je spreman da vrišti,ne bi li nas probudio i saopštio šta to nije u redu.I podsetio nas da treba da slušamo sebe,da činimo onako kako osećamo,da bismo se osećali dobro.
Sve što se može čuti i videti na TV programu su sugestivne poruke u vidu raznih reklama,počev od toga,kako treba da se oblačimo,da izgledamo, pa do onih najgorih(a sve ih je više)koje lekove treba da koristimo ako nas boli glava,ako imamo reumu,pa ako imamo probleme sa kostima,a ako nemamo takvih problema,onda nam je potrebno uzimati dodatne vitamine da bismo ostali zdravi,namećući nam time, kako u našim životima stalno nešto nedostaje i kako nismo celoviti.
Na kraju ispada, da nas ustvari, BOLI GLAVA U NEDOSTATKU ASPIRINA!!!

Jednostavno je došlo vreme da se probudimo iz sna koji nam je nametnut,da odbacimo sve predrasude i iluzije i preuzmemo odgovornost za svoj život.

Zahvaljujući Internetu,ovom modernom sredstvu komunikacije,istina se najzad polako probija i objavljuje svetu.

***

Moj život,nakon teške bolesti i čudotvornog izlečenja,nakon što su lekari digli ruke od mene,poslednjih 20.tak godina se sastoji u traganju za uzrocima,zbog kojih nastaju bolesti.

Tragajući za odgovorima i potvrdom zaključaka,koji su proizašli iz sopstvenog iskustva,pronalazim sve više dokumentovanih materijala i dokaza u prilog tome.Mnogo pametnih ljudi je istraživalo ovu temu,među njima dobar broj lekara,koji su došli do istih zaključaka,podstaknuti,kao i ja,sopstvenom bolešću ili shvatanju da moderna medicina ne može da izleči čoveka.

Jedan od njih je Dr Ryke Geerd Hamer,rodjen 1935.godine, koji je došao do otkrića i uzroka nastanka raka. On je otkrio mehanizam šok-konflikta, koji je u osnovi nastanka raka, ali je zbog svoje teorije i drugih uspešnih terapija bio krivično gonjen od strane nemačkih i drugih evropskih sudova.

Dr Hamer je oboleo od raka testisa, ubrzo nakon, što je njegov sin ubijen 1978. godine i zapitao se, da li je smrt njegovog sina bila uzrok nastanka raka. Tek tri godine kasnije je bio u mogućnosti,da počne u punoj meri da istražuje rak, kada je počeo da radi na klinici za rak na Univerzitetu u Minhenu.Istražio je i dokumentovao 15000 slučajeva raka i uvek je nalazio prisutnost karakteristika,koje je nazvao gvozdenim pravilima raka.

Ukoliko je osobi postavljena dijagnoza raka, čak i ako je dijagnoza pogrešna, isti biološki program se stavlja u pogon,preko istog mehanizma straha od smrti. Nivo stresa skače i aktivira se veza mozak / pluća, ali sada nema kuda da se pobegne.Sve dok se konflikt ne razreši,što moze trajati godinama, postojaće stalni stres kao i mozgom indukovana stimulacija aktivnosti pluća, koja sada ima oblik povećanog kapaciteta pluća koji je uzrokovan stalnom deobom ćelija.

Ovaj proces se jedino može zaustaviti isključivanjem prekidača u mozgu kroz razlaganje originalnog konflikta/traume. Ovo se dešava kada se pacijent podvrgne hirurgiji ili prirodnoj terapiji za koje on ili ona čvrsto veruju da će dovesti do izlečenja. Međutim, isti medicinski postupci će kod pacijenta,koji ima sumnju u vezi sa njihovom efikasnošću ostaviti konflikt nerazrešenim i bolest će se dalje razvijati. Zahvaljujući radu dr Hamera, ovo nije više nedokazana predpostavka, već pre naučna činjenica koja se može verifikovati na skeneru.

Dr Hamer veruje, da većina metastaza ili sekundarnih tumora mogu nastati, kao posledica straha od raka ili straha od smrti prouzrokovanog time, što je pacijent dobio dijagnozu raka ili negativnu prognozu.
Uglavnom, osećanje bespomoćnosti, očajanja i nedostatka svrhe, stvara hronični stres, koji sprečava isceljenje od raka i drugih oboljenja, ali ovo nisu uzroci raka. Prema dr Hameru, pravi uzrok raka i drugih oboljenja je neočekivani traumatični šok za koji nismo emocionalno pripremljeni.

Glavni zadatak u lečenju svakog oblika raka je, da se otkrije početno iskustvo emocionalne traume i da se dobro utvrdi da li je taj šok izlečen ili je lečenje u toku.
U mnogim slučajevima. on će se sam izlečiti i pacijent boluje,samo od posledica faze izlečenja. Recimo, neko je možda izgubio farmu ili posao, ali je sada započeo zadovoljavajući hobi ili posao. Kao post efekat, može nastati tumor koji postepeno postane uspavan ili se vremenom dezintegriše. Za 40% tumora, koji su otkriveni za vreme rutinske medicinske pretrage, smatra se da su stari ili bezopasni, a to znači uspavani ili kalcificirani.

Međutim, komplikacije mogu da nastanu ukoliko medicinska intervencija usadi konflikt straha od smrti, koji podstakne rast tog ili nekog drugog tumora.

Dr.Hamer:
"NA KRAJU SAM MORAO DA SE ZAPITAM,DA LI JE NAŠE RAZUMEVANJE I NAŠ KONCEPT BOLESTI POTPUNO POGREŠAN,ZBOG NAŠEG NEZNANJA BIOLOŠKE SVRHE(CILJA) TE BOLESTI".

U žurnalu Klinička Onkoligija (Clinical Oncology) objavljena je jedna veoma važna naučna studija,pod nazivom “Doprinos citotoksične hemoterapije preživljavanju u slučajevima oboljenja od raka kod odraslih osoba“.Ta studija je sprovedena sa ciljem,da se odredi,kolika je stvarna korist hemoterapije, kod tretmana najuobičajenijih vrsta raka,od kojih oboljevaju odrasle osobe. Iako je ovaj naučni rad izazvao nešto pažnje u Australiji, državi iz koje potiču njegovi autori, on je pozdravljen sa potpunom tišinom kad se o ostatku sveta radi.

Sva tri autora ovog naučnog rada su onkolozi. Vođa naučnog tima, profesor Graeme Morgan je radijacijski onkolog,zaposlen u bolnici Royal North Shore Hospital u Sidneju; profesor Robyn Ward je medicinski onkolog na University of New South Wales/St. Vincent's Hospital. Treći autor, Dr. Michael Barton, je radijacijski onkolog i član organizacije the Collaboration for Cancer Outcomes Research and Evaluation, Liverpool Health Service, iz Sidneja. Profesor Ward je takođe i član the Therapeutic Goods Authority, koja pripada Australijskom Federalnom Zavodu za Zdravlje i Starenje,(the Australian Federal Department of Health and Aging),što je zvanično savetodavno telo,australijske vlade o pogodnosti i delotvornosti lekova,koji se uvrštavaju u nacionalnu farmaceutsku listu – što je otprilike slično američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (the US Food and Drug Administration, prim. prev.)

Ova njihova detaljna studija bila je zasnovana na analizi rezultata. nasumice odabranih. kontrolisanih. kliničkih ispitivanja[the randomized, controlled clinical trials(RCTs),prim.prev.),koja su sprovedena u Australiji i SAD, koja su izveštavala o statistički značajnom porastu preživljavanja, u toku od 5 godina, kod odraslih osoba obolelih od raka, koje su tretirane hemoterapijom.

Podaci o preživljavanju su uzimani iz Australijskog Registra za Rak i Američkog Nacionalnog Instituta za Nadzor Raka,tokom perioda od januara 1990.g. do januara 2004.g.

Kad god su podaci bili neprecizni,autori su namerno,pozitivne rezultate svrstavali u korist hemoterapije,precenjujući tako njenu delotvornost.Čak i u takvom jednom slučaju, krajnji rezultat njihove studije je bio, da hemoterapija pomaže,samo u nešto malo više od 2%, kod preživljavanja ljudi obolelih od raka.

Međutim, uprkos sve većem gomilanju dokaza o nedelotvornosti hemoterapije u produžavanju života,onkolozi i dalje nastavljaju,da promovišu hemoterapiju kao jedan racionalan i obećavajući pristup tretmanu raka.

Komentar: Naravno, postoje tu i još neka pitanja na koja ćemo sami morati potražiti odgovore. Evo i par njih:

1. Zašto se rezultati ove studije ignorišu kad su zvanični mediji u pitanju?

2. Zašto doktori obolelima od raka ne prezentiraju rezultate ove studije, odnosno, podatke o stvarnoj delotvornosti hemoterapije, kada im savetuju za koji tretman da se odluče?

3. Koliki uticaj ima ostvarivanje profita od strane farmaceutskog kartela u nametanju hemoterapije kao glavnog sredstva u zvaničnom protokolu tretmana raka?(“iIndustrija raka” trenutno pravi godišnji profit od oko 70 milijardi dolara!)

4. Zašto se farmaceutsko-medicinski kartel trudi iz petnih žila da zataška ili zabrani one preparate koji stvarno pomažu u lečenju raka? (Na primer, vitamin B17 je bar 10x delotvorniji u lečenju raka od hemoterapije)

5. Da li smo svedoci jednog tihog, legalnog i dobro organizovanog genocida koji se sprovodi nad čovečansvom u režiji farmaceutsko-medicinskog kartela? (Na primer, ne računajući rak, samo u USA godišnje umre blizu milion ljudi od tzv. “sporednih dejstava” zvanično odobrenih lekova, dok je broj smrtnih slučajeva kod ljudi usled tzv. “jatrogeničnih efekata” na trećem mjestu, odmah iza raka i infarkta.)

6. Da li je ova naša sveopšta ignorantnost, zajedno sa pratećim akutnim nedostatkom zdravog razuma (poremećaj od kojeg, kako se čini, pati većina ljudi), opasnija od raka kada se o zdravlju, dobrostanju i opstanku čovečanstva radi?



Najnovije delo Lothara Hirneisa je knjiga provokativnog naslova: Hemoterapija leči rak i Zemlja je ravna ploča” (izdali: Sensei Verlag, 2002., Nexus, 2005.).

Hirneiseova vizija ne ostavlja puno mesta za izmišljanje: hemoterapija, terapija kojom je svakodnevno podvrgnuto tako veliki broj pacijenata - ne funkcioniše.

“Mogu zamisliti kako bi hemoterapija mogla u određenim slučajevima omogućiti privremeno rešenje, ali u svakom slučaju,kao deo potpunog protokola,koji uključuje detoksikaciju,ishranu i mentalno-duhovnu podršku.Međutim, protivim se načinu na koji se primenjuje otrov. Ako se sledi sadašnji protokol lečenja,tako se ljudi ubijaju. Tačka."

Štaviše, lekari govore pacijentima,kako će,kad jednom tumor nestane oni biti zdravi. To ne samo da nije istina, to je glupo. Usput rečeno, poznajem mnogo lekara i mnogi su mi prijatelji i kad se sretnemo, negde na piću, priznaju mi, kako nikad ne bi primenili hemoterapiju na sebi ili na nekom članu svoje porodice. Lekari mi šalju pacijente jer znaju, kako konvencionalna medicina ne funkcioniše.“

„Frank Wiewel iz američkog udruženja „Ljudi protiv raka” kaže:

Problem kod lečnika je taj, da oni nisu plaćeni razgovarati sa pacijentima.Ako dve žene,koje su obolele od raka dojke posete lekara, za njega je problem jasan: rak dojke. Moje iskustvo je takvo, da dva slučaja raka dojke, mogu biti dve različite bolesti. Ako neko,ko izgubi dete, razvije rak prostate,šest meseci nakon gubitka, da li bi upotrebili hemoterapiju da bi ga izlečili?”

Prema iskustvima L. Hirneisea, ako oboleli lociraju uzrok svog raka i istinski se žele promeniti, mogu se izlečiti čak i oni koji su se našli pred vratima svoje smrti. Paradoksalno, proizvodnja adrenalina vrati se na normalne vrednosti kad se ljudi opuste.

Lothar Hirneise je svestan,da ono što govori nije opšte prihvaćeno,pa čak i da se ne može jednostavno shvatiti ali da se mora dopustiti svakom,da primeni onu terapiju za koju se odluči nakon postavljanja dijagnoze.
Svaka osoba i svaka bolest je jedinstvena, te ima pravo na poštovanje i individualni pristup.”

Metoda današnjeg lečenja bolesti, mogla bi se ilustrovati sledećim poređenjem:

"Čovek sedi u barci,koja je okružena dubokom vodom.Na jednom mestu voda počinje da prodire unutra i da puni barku.Zarobljenik barke,umesto da najpre začepi mesto, gde ulazi voda,on svim snagama izbacuje vodu lopaticom,što je ustvari, posao koji se ne može obaviti do kraja.Njemu polazi za rukom,da se jedno duže vreme,onako iscrpljen još, koliko-toliko, održava na vodi ali se na kraju svega udavi."

Voda je slika smeća,kojim se u obliku,neodgovarajuće hrane i otrovnih medikamenata njegovo telo sve više i više puni,dok se konačno,neslavno ne uguši.Lopatica može da posluži kao simbol moderne medicine i hirurgije.

Pre stotinu godina,čovek nije imao ni tu lopaticu pa je prerano umirao. Danas se bolest stavlja na „drugu klupu“,budući da se uzrok ne uklanja,zato i postoji tako veliki broj bolnica i prosečno duži život.

Ernst Ginter u svojoj knjizi"Živeti bez bolesti",kaže:

Farmaceutska industrija pomogla je u pitanju produžavanja ljudskog života na taj način, što svojim sredstvima, uspeva da produžava bolesti a ne da ih leči.Tako bolesnici ne mogu ni da žive ni da umiru.

Kao što je već rečeno,mi pokušavamo da lečimo simptome umesto celog čoveka.Osim toga, hemijska sredstva većinom imaju teške sporedne efekte.Kad se jedna bolest izgubi,ona se kasnije ponovo pojavi ili iz nje nastaju dve druge.

PRVENSTVENO SE MORA OTKLONITI UZROK NEKE BOLESTI,INAČE SVAKI DRUGI NAČIN LEČENJA NEMA SVRHU!

Rekonekcija® i Rekonektivno isceljivanje® se zasniva na kontaktu sa novim frekvencijama isceljujuće energije,koja nas oslobađa potisnutih negativnih (programiranih) zapisa naših ćelija i aure.

Od kako smo rođeni, izloženi smo programiranju,kako od strane roditelja tako i okruženja(škole,obrazovne ustanove...)Naravno,vaspitanjem smo naučeni da budemo "dobre devojčice" i da "dečaci ne plaču", samim tim smo naučeni,da emocije ne pokazujemo,odnosno da ih potiskujemo.Kako odrastamo,tako imamo sve više i više doživljenih sadržaja,potiskujemo ih,samim tim naše ćelije postaju sve gušće.Nekada imamo osećaj da "pucamo po svim šavovima..."
Tim procesom potiskivanja stvaramo blokade u telu,naša životna energija ne može nesmetano da kruži,telo počinje da nas boli(opominje)!

Naše biće poseduje mudrost koja se brine o nama.Ta mudrost se starala o nama dok smo se rađali,odrastali...Svaki put kada smo osetili bol,fizičku ili emotivnu,mudrost je stupala na scenu,naše telo je stvaralojednu prirodnu supstancu - endorfin,koji je tu bol ublažavao i potiskivao, da bismo preživeli.
Sada, kada smo dovoljno odrasli i kada ta bol,ne može više da nas ubije,ona želi da se oslobodi...
S obzirom da nismo dobili uputstvo za upotrebu svog biča,kad smo se rodili, mi o tom procesu, ne znamo skoro ništa.Tako ćemo, kada nas nešto zaboli, otići kod lekara(programiranje),koji će nam odmah "ustanoviti" dijagnozu(Dia - dvoje i Gnoza - neznanje.)Lekar će nam prepisati lekove, koji će se postarati da se ta bol, koja je trebala da se oslobodi,ponovo potisne nazad...

Osetićemo trenutno olakšanje, zahvaljujući leku ali to neće potrajati dugo...
Ako dovoljno dugo ostanemo u ovakvom stanju stalnog potiskivanja, znamo u kom pravcu će nas to odvesti.Zbog toga smo danas suočeni sa kulminacijom bolesti i drastičnim porastom smrtnih slučajeva,bez obzira na uzrast.Činjenica je da smo bolesni više nego ikada...
Tragajući za odgovorima,čitala sam sve moguće knjige,koje su napisane na tu temu.Upoznavala sam sve moguće načine izlečenja,homeopatija,Bahove cvetne kapi,regresija, primalna terapija,akupunktura,zdrava ishrana,kliring i mnoge druge.

Polazeći od sopstvenog iskustva,kada sam bolovala od bubrega i dugo verovala da me je izlečio bosiljak i naravno posle dugog niza godina uporednog "studiranja" ove teme i rada na sebi,shvatila sam da me je izlečila vera,da sam ja,u to,ustvari, poverovala.
To je bila jedna,od istina do kojih sam došla,da smo svi različiti i da je važno šta verujemo da će nam pomoći.Neko će se, tragajući za "lekom", susresti sa knjigom "Zdravom ishranom do zdravlja" i ako u to poveruje to će ga izlečiti.Zbog toga ima toliko različitih i oprečnih stavova u lečenju raznih bolesti.
Glavni i presudni činilac je naša vera.Ako je lekar za nas autoritet i ako nam saopšti da nam "nema leka",dovoljno je da u to poverujemo i da to postane naša istina.
Ozdravila sam,pre mnogo godina ali sam shvatila još nešto, da mi zdravlje nije zagarantovano.Zdravlje nije jedna ravna linija,ona stalno varira u odnosu na stresne situacije i iskušenja kroz koja prolazimo u životu.Moje traganje se nastavilo dalje.

Odlazila sam na akupunkturu,ona je jedna sjajna metoda ali ću je nazvati takođe privremenom jer je dovodila moje telo/biće u ravnotežu, da bih za određeno vreme ponovo imala potrebu da je primenim ponovo.

Bahove cvetne kapi su delovale na početku, da bi,što sam ih duže koristila izgubile to svojstvo.
Jedina terapija,koja je od svih gore navedenih,davala rezultate je bila regresija,iz razloga što je usmerena na "osvetljavanje" uzroka problema.Oslobađala sam se potisnutih sadržaja iz ovog i prošlih života,postepeno jačajući sebe.

Rekonektivno isceljivanje® je proces u kome se naše telo(biće) dovodi u ravnotežu,za bolesne to,naravno,znači izlečenje.
U ovom procesu se oslobađamo svih potisnutih sadržaja.Ne moramo više prolaziti kroz regresije, da bismo se oslobodili potisnutih sadržaja a to znači, da više ne moramo prolaziti kroz bol,Ove frekvencije nam pomažu, da samo kroz (uglavnom) tri tretmana pokrenemo ovaj proces oslobađanja.(Kao klupko,koje smo do sada namotavali,počinje da se odmotava...)

Za razliku od Rekonektivnog isceljivanja®, Rekonekcija® (ili Lična rekonekcija) se radi jednom u životu i ogleda se u omogućavanju osvešćivanja našeg osnovnog ličnog potencijala i talenta.Ova nova vibracija kao da reprogramira naš genetski kod, otklanjajući greške, slično antivirus programu, u nekim slučajevima koriguje i ozbiljne genetske poremećaje.

Rekonektivna energija ponovo povezuje sve nivoe u čoveku, ostvarujući tako unutrašnji sklad i jedinstvo sa Univerzumom. Poput logovanja na internet,čovek se povezuje sa sveobuhvatnom inteligencijom života,koja iz beskraja svojih mogućnosti, bira one informacije i energije, koje najviše odgovaraju datom čoveku i svakom njegovom problemu.

Ličnom rekonekcijom se oslobađamo strahova i osećaja krivice,što je,naravno,uzrok mnogih bolesti,umesto da se konfrontiramo, postajemo kreativniji,stičemo sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju,stičemo veću sposobnost da darujemo i primimo ljubav,u stanju smo da uživamo u sadašnjem trenutku a takođe se balansira endokrilni sistem koji kontroliše metabolizam.

Rekonekcija® aktivira povezivanje DNK lanaca.To stvara uslove da se brže razvijamo na svim planovima.Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu, povećava naše potencijale i često izaziva velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju.

Stavljanje ovog dara u službu razvoja ljudske civilizacije, predstavlja ispunjenje naše svrhe rođenja i ostvarenje najviše lične sreće.Često, klijenti menjaju posao, okruženje, životne okolnosti, kako bi bili u skladu sa svojom istinskom prirodom.

Jedini ograničavajući faktor isceljujućeg i razvojnog efekta rekonekcije leži u spremnosti klijenta da prihvati promene, koje sa sobom nosi,ponovno povezivanje sa celinom. Jedna do tri polučasovne seanse pouzdano pokreću proces,čiju dinamiku sami određujemo našim izborom,da dopustimo usklađivanje sa sobom i životom.

Dolazimo tako do Biblije u kojoj smo pojam "prosvetljenja" shvatali kao proces koji se odvija na duhovnom nivou, međutim, kako dolazimo do novih istina i saznanja, očigledno je da se taj proces odvija i u našim ćelijama,koje podstaknute ovim isceljujućim energijama, postaju manje guste,ustvari prosvetljene.Stiče se utisak da se radi o kompletnom našem biću,koje prolazi kroz ovu transformaciju,na svom putu ka prosvetljenju.

OVO JE BUDUĆNOST U KOJU SMO ZAKORAČILI VEĆ SADA!

"Neka bude Svetlost..."

ISCELJENJA SE DOGAĐAJU

Isceljenja se događaju - uz vašu pomoć


Autor: dr. Carol Ritberger

...............................................

Duh je život. Um je graditelj. Telo je građevina.

...............................................


Razumevanje skrivenih značenja bolesti


Je li bolest zaista posledica isključivo spoljnih činilaca kao što su virusi, bakterije ili zagađivači iz okruženja,koji napadaju telo ili je u pitanju nešto više? Je li istina da um i telo oponašaju i odražavaju jedno drugo, tako da,ono što utiče na jedno, utiče i na drugo? Je li moguće da je bolest način,na koji nam duša daje do znanja da nešto od onoga što mislimo, činimo ili govorimo ugrožava ono što uistinu jesmo?

Ova zanimljiva knjiga pruža odgovore na ta i još mnoga druga pitanja te otkriva skrivena značenja bolesti kao što su dijabetes, rak, srčana bolest, reumatoidni artritis, fibromijalgija, sindrom kroničnog umora, depresija i glavobolja. Ne razmatra samo simptome, već i poreklo; ne deluje sa stajališta lečenja, već isceljivanja. Istražuje složene odnose emocija, stavova i verovanja,te pruža dokaze, kako bi vam otkrila gde te otpore,energetski zadržavate u organima, žlezdama, mišićima i kičmi. I najvažnije – ova knjiga otkriva kako se možete isceliti jednostavnom promenom misli, stavova i obrazaca.

Iz sadržaja:

Uvod: Bolest nije samo ono očigledno


PRVI DEO: Razumevanje prirode isceljivanja

Prvo poglavlje: Isceljivanje i lečenje nisu isto
Drugo poglavlje: Isceljivanje na višem nivou
Treće poglavlje: Božansko umeće isceljivanja

DRUGI DEO: Otkrivanje istinskih uzroka bolesti

Četvrto poglavlje: Svako ima priču
Peto poglavlje: Presudnost razumevanja
Šesto poglavlje: Misli kao unutrašnji navigator
Sedmo poglavlje: Emocije – naš unutrašnji barometar
Osmo poglavlje: Nikada ne podcenjujte stav
Deveto poglavlje: Osnovne teme: moćni glasnici tela

TREĆI DEO: Saradnja s telom u cilju optimalnog zdravlja

Deseto poglavlje: Kako telo vapi u pomoć
Jedanaesto poglavlje: Otkrivanje skrivenih telesnih činilaca koji pridonose bolesti
Dvanaesto poglavlje: Učestale bolesti i njihova skrivena značenja
Trinaesto poglavlje: Koraci samoisceljivanja


...............................................

Bolest nije samo ono očigledno

...............................................


uvod knjige: Isceljenja se događaju uz vašu pomoć


Svrha ove knjige je jednostavna: usredsređena je na isceljivanje i postupke samoisceljivanja. Međutim, to nije uvek lako jer na vaš pristup tom procesu snažno utiču vaša opažanja.

Dozvolite da objasnim: ako bolest shvatate kao posledicu delovanja spoljnih činilaca poput virusa, bakterijskih infekcija, zagađenja iz okruženja ili konzumiranih stvari, vaš će pristup isceljivanju biti uglavnom usredsređen na potrebe tela. Ako bolest shvatate kao oblik psihološke naplate svoga greha, teško ćete je shvatiti kao mogućnost da naučite više o sebi, kao snažan katalizator promene, onoga što vam u životu prouzrokuje bol i patnju. Ako očekujete,da vas drugi iscele i verujete u iluziju terapijske univerzalnosti, ne shvatate da je bolest vaša individualna težnja celovitosti. I, najvažnije, ako smatrate da je bolest samo ono očigledno, izgledi vašeg uspešnog samoisceljivanja znatno su smanjeni jer ono očigledno nije najvažnije. Važni su temeljni činioci koji snažno utiču na svaki vid vašeg života.

Bolest proizilazi iz onoga što je duboko u ljudskoj psihi – misli, emocija, stavova, verovanja, opažanja i osnovnih tema koje utiču na naše razmišljanje, naš stav o sebi, uzroke naših ponašanja, naš osećaj stvarnosti i verovanje da možemo ili ne možemo isceliti sebe. Bolest odražava priče našega života i otkriva kako je uslovljenost uticala na naš doživljaj sopstvenog bića. I ne pogađa samo telo već utiče i na um, energetsko telo,te dušu. Na određeni način predstavlja psihospiritualnu nepovezanost tih elemenata,te nas upućuje na promene koje moramo ostvariti ako želimo ozdraviti.

Putem povezanosti duše, uma i tela, bolest otkriva gde, energetski potiskujemo negativne emocije u svojim organima, žlezdama i mišićima, te gde u svojoj kičmi zadržavamo strahove i verovanja. Budući da obuhvata više nego što je oku vidljivo, svoj pristup moramo proširiti,od bavljenja samo potrebama tela,do usredsređivanja na izvor,koji je odgovoran za nepovezanost – um. Bez promene mentalnog stanja, duša, energetsko i fizičko telo i dalje će biti prepušteni na milost i nemilost ćinilaca koji su duboko u ustrojstvu uma.

Razumevanje odvojenosti

Od početaka medicine,lekari i metafizičari slagali su se po pitanju činilaca, koji doprinose nastanku bolesti. Znali su da pristup bolesti iziskuje isceljivanje celog bića, te da sve mora započeti s mentalnim stanjem. Dakle, šta je prouzrokovalo promenu shvatanja, koja je toliko duboko izmenila razumevanje, dijagnostikovanje i lečenje bolesti? Šta je bio uzrok zaokreta od holističkog psihospiritualnog viđenja prema naučnom načelu odvojenosti uma i tela, koje ne uvažava prisutnost duše, ni njene isceliteljske moći? Ta teorija očigledno obezvređuje isceliteljske moći duše i čak se ne bavi njenim potrebama. Ne uzima u obzir psihološke činioce duboko u temelju bolesti. Zašto se ne bavi njima? Odgovore na ta pitanja možda ćemo pronaći ako razmotrimo kako je medicinska svest zaokrenula prema shvatanju odvojenosti koje:

- vrednuje ono što je opipljivo i što je moguće izmeriti dvoslepim istraživanjima
- ne shvata u potpunosti povezanost misli i emocija, te njihovu važnu ulogu u nastanku bolesti, a posebno uticaj na imunološki sistem
- bira odvojiti um od tela, te um i telo od duše, zaboravljajući da fizičko telo usled razdora gubi vitalnost, što ga čini podložnim bolesti
- gubi iz vida činjenicu da isceljenje nije moguće bez rada na svim činiocima koji pridonose nastanku bolesti, uključujući misli, emocije, stavove, verovanja, opažanja i osnovne teme
- telo posmatra sa biomehaničkog stajališta prema kome, njegovi delovi nisu povezani, umesto holističkog stajališta koje telesno biće smatra celokupnim sistemom
- zaboravlja da su bolest i zdravlje kontinuum, te da je razlika među njima u kvalitetu misli
- zanemaruje svrhu bolesti.


Svrha bolesti


Bolest,u osnovi,odražava međudelovanje duše, uma i tela, te njihove odgovore, usklađivanja i prilagođavanja na unutrašnje i spoljne uticaje. Njena prisutnost govori nam da nešto u našim mislima, rečima, postupcima i načinu života,ugrožava ono što jesmo, a to prouzrokuje nepovezanost u procesu elektrohemijske komunikacije te tri spajalice. Bolest otkriva kako taj razdor ugrožava sposobnost tela za pravilno funkcionisanje,te utiče na sposobnost uma da reši taj problem. Otkriva nam,kako duša, mukotrpno nastoji ponovo uspostaviti prohodnost komunikacionog kanala.

Svrha bolesti jeste,upozoriti nas da moramo ostvariti određenu promenu, ako želimo dobro zdravlje. Bolest nam govori da moramo promeniti negativne misli odgovorne za stvaranje ograničenja,koja nas sputavaju i iskrivljuju naše viđenje samoga sebe. Pokazuje nam da te misli stvaraju škodljive stavove koji vode abnormalnom ponašanju. Više ne smemo ponavljati grub unutrašnji dijalog ili "preživati" stare priče odgovorne za naše emocionalne povrede. Govori nam da moramo prestati optuživati samoga sebe,jer nismo učinili, ono što smatramo da smo trebali ili mogli učiniti.
Bolest nam može reći da bismo trebali promeniti način života koji ne odgovara dobrom zdravlju,te nezdrave navike koje utiču na dobrostanje tela. Može nam otkriti,da bismo možda trebali,ponovo proceniti interakcije koje privlačimo ili nam reći da je vreme za okončavanje emocionalno razornog odnosa. Može nam dati do znanja da bismo trebali početi izražavati svoje emocije umesto da ih potiskujemo, jer to nepovoljno utiče na naš imunitet.

Kad god se pojavi bolest - u obliku mišićne napetosti, bolova, tegoba ili drugih znakova koje je moguće dijagnostikovati - daje nam do znanja, jasno i jezgrovito, da bismo trebali promeniti,ono što prekida povezanost duše, uma i tela te počinje činiti štetu.

Druga svrha bolesti jeste,pojačavanje naše mentalne svesnosti o potrebama tela, te obraćanje pažnje - katkad do preterane zaokupljenosti - na ono što se događa u sponi um/telo. To povišeno stanje može prouzrokovati teskobu ili nemir, a cilj takvoga ponašanja jeste, upozoriti um, da bi trebao slušati poruke tela, te da ih ne bi smeo i dalje zanemarivati.

Za primer ćemo razmotriti situaciju nepravilnog rada srca,koji se pojavljuje već neko vreme. Budući da srčani ritmovi utiču na celokupno funkcionisanje tela, telo je odašiljalo mala upozorenja kojima je obaveštavalo um o mogućnosti problema te o potrebi da uspori,dovoljno da bi primetio, da rad srca postaje nepravilan kad god doživimo stres. Kao da je telo šaptalo umu da nešto nije u redu, te da mora izvesti reakciju koja će nas podstaći na proveru stanja.
Međutim, dok smo napeti, takve poruke prolaze neopaženo jer smo najčešće toliko usredsređeni na intelekt,da čak zaboravljamo da imamo telesno biće. Telo u tom slučaju počinje glasnije komunicirati, toliko, da je um prisiljen usredsrediti se na to,jer doživljavamo stresnu reakciju borba-beg. Sve što kažemo i učinimo, naše ponašanje i odnosi s drugim ljudima, svaka situacija, događaj i doživljaj koji privučemo odražavaju naše razmišljanje. U slučaju bolesti nastaju misli suprotne potrebama duše i tela, koje i dušu i telo ugrožavaju do obolevanja. Umesto stanja rasta,uvode nas u stanje zaštite. U takvom su stanju životna energija duše i energija tela iscrpljene, a telesno je biće u stanju hormonske krize. To povišava krvni pritisak i pojačava kiselost u probavnom sistemu,te može prouzrokovati probleme sa žlezdama, kao što su hipotireoza, hipertireoza, poremećaji u radu nadbubrežnih žlezda, upala gušterače i reproduktivni problemi. Um je istovremeno prisiljen ostati u hiperbudnom stanju mentalne probuđenosti, što može prouzrokovati psihološku iscrpljenost,te dovesti do anksioznih poremećaja i nesanice.

Na žalost, mnoge misli koje pokreću naše postupke i utiču na naše izbore, više odražavaju našu uslovljenost i opažanja te mišljenja drugih ljudi, nego naša vlastita. U tom slučaju možemo zaglaviti u starim obrascima razmišljanja, te u odrasloj dobi biti sputani, istim mentalnim ograničenjima,koja su nas sputavala u detinjstvu. Stiče se utisak,da pouka u ranom detinjstvu ima toliko snažan uticaj, da možemo najveći deo života provesti u nastojanju da ga se oslobodimo. Zbog toga je katkad lakše poći putem najmanjeg otpora i držati se poznatog i isprobanog, nego ostvariti promenu. Zbog toga,razvijamo ono što nazivam sindromom "iskusio, učinio", koji s vremenom pojačava našu podložnost obolevanju.

Na bolest utiču i način života, navike,te obrasci ponašanja. Kad nas opterete obaveze, a zahtevi za našim vremenom postanu neodložni, stvaramo očekivanja i upuštamo se u aktivnosti koje ostavljaju vrlo malo vremena za opuštanje ili obnavljanje zdravlja. Jedemo u hodu i biramo lošu hranu, odmaramo se manje, uzimamo tablete za spavanje,kako bismo odspavali nekoliko sati,te konzumiramo antidepresive i trankvilizatore u zabrinjavajućoj meri.(Amerikanci godišnje konzumiraju više od 680 000 kilograma tih lekova.)

Naše su misli usredsređene na održavanje vitkosti,te iskušavanje,od svih dijeta, koje se pojave i obećaju skidanje kilograma povezanih sa stresom. Alkoholizam i konzumacija droga su u porastu iako je poznato da skraćuju očekivani životni vek. Isto vredi za pušenje, iako znamo da ta navika prouzrokuje rak pluća. Ljudi pale cigarete iako znaju da to nije dobro za njih,te ustraju u tome čak i ako ostaju bez daha dok prelaze s jednog kraja sobe na drugi. Zašto? Zato, jer je pokušaj oslobađanja od te navike toliko neugodan, da je lakše održavati je nego napustiti. Na žalost, iako znamo da to škodi telu, mozak postaje toliko zavisan, da se na te hemikalije oslanja,kao na mehanizme,koji mu pomažu izaći na kraj sa zahtevima spoljašnjeg sveta. Zbog toga,stvara misli, koje podupiru naviku.

Najnovija istraživanja na području psihoneuroimunologije, discipline koja proučava odnos emocija i funkcionisanja imunog sistema, otkrivaju da obrasci ponašanja takođe imaju važnu ulogu u pojačavanju podložnosti bolestima, a posebno dijagnozama,kao što su kardiovaskularna bolest, astma, depresija, autoimuni poremećaji i rak.

Nauka otkriva da je rizik obolevanja od teških bolesti,veći za ljude koji iskazuju sledeće obrasce ponašanja:

- imaju nerazrešene emocionalne probleme koji zaokupljaju njihove misli
- nedostaju im delotvorni mehanizmi koji bi im pomogli podneti emocionalni stres
- skloni su posmatrati život sa negativnog stajališta i zagovarati pesimizam
- često su zaokupljeni zabrinutošću i plaše se da će se nešto loše dogoditi njima ili ljudima koje vole
- nisu sposobni davati i primati ljubav, a izostaje i ljubav prema sebi
- preterano su skloni kontroli i teško se prilagođavaju situaciji
- smeju se vrlo malo ili se retko upuštaju u aktivnosti koje razvijaju smisao za humor
- život shvataju previše ozbiljno i imaju nerealna očekivanja prema sebi
- emocionalno pate, a izazove doživljavaju kao prepreke umesto kao mogućnosti za promenu
- skloni su sebe uskraćivati za ono što može poboljšati kvalitet njihovog života;
- ne zadovoljavaju potrebe svoga tela za odgovarajućom ishranom ili dovoljnom merom odmora
- nisu mentalno fleksibilni i ne poseduju sposobnost ispravljanja smera, ako se pojavi potreba
- nastavljaju donositi izbore zbog tuđih, umesto svojih razloga
- teško izražavaju vlastite emocionalne potrebe ili traže ono što im je potrebno
- nisu sposobni uspostaviti zdrave granice po pitanju prihvatljivih ponašanja
- ne vide smisao svoga života i doživljavaju napadaje beznađa
- opiru se promeni i ne žele otpustiti prošlost
- ne veruju da stres utiče na telo ili da doprinosi nastanku bolesti.

Uverena sam,da su za sve nas,u određenom razdoblju života vredela barem neka od navedenih pravila.Za mene jesu i još uvek vrede. Međutim, te obrasce ponašanja nisam iznela,kako bih navela na zaključak da ćemo oboleti od teškog poremećaja ako ih ostvarujemo. Želim istaći,da nakon dužeg razdoblja takvih ponašanja, povećavamo izglede obolevanja,te istovremeno,nastavljamo sa navikama i načinom života,koji ne odgovaraju stvaranju života i zdravlja kakvo želimo. Želim naglasiti kako zbog nezdravih ponašanja gubimo životni entuzijazam i narušavamo sposobnost,duše da nas isceli.

...............................................

Lekari budućnosti neće davati lek,
već će pacijenta podučavati kako da brinu o telu,ishrani
kao i uzrocima i prevenciji bolesti.

...............................................

"Neka bude svetlost..."