UZROK I POSLEDICA - ruše temelje moderne medicine

Zakon Uzroka i Posledice funkcioniše na našoj planeti Zemlji i nije izostavio nijedan segment našeg života.

Zahvaljujući ovom zakonu,moderna medicina je danas suočena sa sopstvenom propašću,na njenu žalost a na sreću čovečanstva!

Uzrok - usmerila se na lečenje posledica bolesti umesto da traga za uzrokom
Posledica - suočavanje sa sopstvenim neuspehom,zbog prethodno navedenih razloga

Živimo u jednom nesvesnom društvu,gde smo naučeni da mnogo radimo,malo zarađujemo, Taj problem stalno preokupira naše misli,razmišljamo samo o tome, kako da preživimo.Samim tim, nemamo "vremena"da razmišljamo,naš um je previše preokupiran problemima preživljavanja,da bismo shvatili da živimo u iluziji!

Kada se,nakon napornog dana i "mozganja" "kako ćemo"? i "šta ćemo"?,najzad, spustimo u svoju omiljenu fotelju,uključimo TV,da bismo se opustili ili "informisali,ne shvatamo da time,još više potkrepljujemo iluziju u kojoj živimo i time sebi nanosimo ogromnu štetu!
Informacije koje se mogu čuti na TV-u,su one,koje će još više hraniti naš strah od raznih opasnosti:svetske ekonomske krize,zemljotresa,poplava,ubistava,porodičnih tragedija...
Stekla sam utisak, da u ovakvom svetu u kom živimo,ONO ŠTO NIJE BILO NA TV-u - TO NE POSTOJI!

Kada bismo,umesto gledanja TV-a.malo pogledali unutar nas samih,možda malo više vremena provodili u tišini,sami sa sobom,ne bismo li čuli, taj tihi unutrašnji glasić,koji je spreman da vrišti,ne bi li nas probudio i saopštio šta to nije u redu.I podsetio nas da treba da slušamo sebe,da činimo onako kako osećamo,da bismo se osećali dobro.
Sve što se može čuti i videti na TV programu su sugestivne poruke u vidu raznih reklama,počev od toga,kako treba da se oblačimo,da izgledamo, pa do onih najgorih(a sve ih je više)koje lekove treba da koristimo ako nas boli glava,ako imamo reumu,pa ako imamo probleme sa kostima,a ako nemamo takvih problema,onda nam je potrebno uzimati dodatne vitamine da bismo ostali zdravi,namećući nam time, kako u našim životima stalno nešto nedostaje i kako nismo celoviti.
Na kraju ispada, da nas ustvari, BOLI GLAVA U NEDOSTATKU ASPIRINA!!!

Jednostavno je došlo vreme da se probudimo iz sna koji nam je nametnut,da odbacimo sve predrasude i iluzije i preuzmemo odgovornost za svoj život.

Zahvaljujući Internetu,ovom modernom sredstvu komunikacije,istina se najzad polako probija i objavljuje svetu.

***

Moj život,nakon teške bolesti i čudotvornog izlečenja,nakon što su lekari digli ruke od mene,poslednjih 20.tak godina se sastoji u traganju za uzrocima,zbog kojih nastaju bolesti.

Tragajući za odgovorima i potvrdom zaključaka,koji su proizašli iz sopstvenog iskustva,pronalazim sve više dokumentovanih materijala i dokaza u prilog tome.Mnogo pametnih ljudi je istraživalo ovu temu,među njima dobar broj lekara,koji su došli do istih zaključaka,podstaknuti,kao i ja,sopstvenom bolešću ili shvatanju da moderna medicina ne može da izleči čoveka.

Jedan od njih je Dr Ryke Geerd Hamer,rodjen 1935.godine, koji je došao do otkrića i uzroka nastanka raka. On je otkrio mehanizam šok-konflikta, koji je u osnovi nastanka raka, ali je zbog svoje teorije i drugih uspešnih terapija bio krivično gonjen od strane nemačkih i drugih evropskih sudova.

Dr Hamer je oboleo od raka testisa, ubrzo nakon, što je njegov sin ubijen 1978. godine i zapitao se, da li je smrt njegovog sina bila uzrok nastanka raka. Tek tri godine kasnije je bio u mogućnosti,da počne u punoj meri da istražuje rak, kada je počeo da radi na klinici za rak na Univerzitetu u Minhenu.Istražio je i dokumentovao 15000 slučajeva raka i uvek je nalazio prisutnost karakteristika,koje je nazvao gvozdenim pravilima raka.

Ukoliko je osobi postavljena dijagnoza raka, čak i ako je dijagnoza pogrešna, isti biološki program se stavlja u pogon,preko istog mehanizma straha od smrti. Nivo stresa skače i aktivira se veza mozak / pluća, ali sada nema kuda da se pobegne.Sve dok se konflikt ne razreši,što moze trajati godinama, postojaće stalni stres kao i mozgom indukovana stimulacija aktivnosti pluća, koja sada ima oblik povećanog kapaciteta pluća koji je uzrokovan stalnom deobom ćelija.

Ovaj proces se jedino može zaustaviti isključivanjem prekidača u mozgu kroz razlaganje originalnog konflikta/traume. Ovo se dešava kada se pacijent podvrgne hirurgiji ili prirodnoj terapiji za koje on ili ona čvrsto veruju da će dovesti do izlečenja. Međutim, isti medicinski postupci će kod pacijenta,koji ima sumnju u vezi sa njihovom efikasnošću ostaviti konflikt nerazrešenim i bolest će se dalje razvijati. Zahvaljujući radu dr Hamera, ovo nije više nedokazana predpostavka, već pre naučna činjenica koja se može verifikovati na skeneru.

Dr Hamer veruje, da većina metastaza ili sekundarnih tumora mogu nastati, kao posledica straha od raka ili straha od smrti prouzrokovanog time, što je pacijent dobio dijagnozu raka ili negativnu prognozu.
Uglavnom, osećanje bespomoćnosti, očajanja i nedostatka svrhe, stvara hronični stres, koji sprečava isceljenje od raka i drugih oboljenja, ali ovo nisu uzroci raka. Prema dr Hameru, pravi uzrok raka i drugih oboljenja je neočekivani traumatični šok za koji nismo emocionalno pripremljeni.

Glavni zadatak u lečenju svakog oblika raka je, da se otkrije početno iskustvo emocionalne traume i da se dobro utvrdi da li je taj šok izlečen ili je lečenje u toku.
U mnogim slučajevima. on će se sam izlečiti i pacijent boluje,samo od posledica faze izlečenja. Recimo, neko je možda izgubio farmu ili posao, ali je sada započeo zadovoljavajući hobi ili posao. Kao post efekat, može nastati tumor koji postepeno postane uspavan ili se vremenom dezintegriše. Za 40% tumora, koji su otkriveni za vreme rutinske medicinske pretrage, smatra se da su stari ili bezopasni, a to znači uspavani ili kalcificirani.

Međutim, komplikacije mogu da nastanu ukoliko medicinska intervencija usadi konflikt straha od smrti, koji podstakne rast tog ili nekog drugog tumora.

Dr.Hamer:
"NA KRAJU SAM MORAO DA SE ZAPITAM,DA LI JE NAŠE RAZUMEVANJE I NAŠ KONCEPT BOLESTI POTPUNO POGREŠAN,ZBOG NAŠEG NEZNANJA BIOLOŠKE SVRHE(CILJA) TE BOLESTI".

U žurnalu Klinička Onkoligija (Clinical Oncology) objavljena je jedna veoma važna naučna studija,pod nazivom “Doprinos citotoksične hemoterapije preživljavanju u slučajevima oboljenja od raka kod odraslih osoba“.Ta studija je sprovedena sa ciljem,da se odredi,kolika je stvarna korist hemoterapije, kod tretmana najuobičajenijih vrsta raka,od kojih oboljevaju odrasle osobe. Iako je ovaj naučni rad izazvao nešto pažnje u Australiji, državi iz koje potiču njegovi autori, on je pozdravljen sa potpunom tišinom kad se o ostatku sveta radi.

Sva tri autora ovog naučnog rada su onkolozi. Vođa naučnog tima, profesor Graeme Morgan je radijacijski onkolog,zaposlen u bolnici Royal North Shore Hospital u Sidneju; profesor Robyn Ward je medicinski onkolog na University of New South Wales/St. Vincent's Hospital. Treći autor, Dr. Michael Barton, je radijacijski onkolog i član organizacije the Collaboration for Cancer Outcomes Research and Evaluation, Liverpool Health Service, iz Sidneja. Profesor Ward je takođe i član the Therapeutic Goods Authority, koja pripada Australijskom Federalnom Zavodu za Zdravlje i Starenje,(the Australian Federal Department of Health and Aging),što je zvanično savetodavno telo,australijske vlade o pogodnosti i delotvornosti lekova,koji se uvrštavaju u nacionalnu farmaceutsku listu – što je otprilike slično američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (the US Food and Drug Administration, prim. prev.)

Ova njihova detaljna studija bila je zasnovana na analizi rezultata. nasumice odabranih. kontrolisanih. kliničkih ispitivanja[the randomized, controlled clinical trials(RCTs),prim.prev.),koja su sprovedena u Australiji i SAD, koja su izveštavala o statistički značajnom porastu preživljavanja, u toku od 5 godina, kod odraslih osoba obolelih od raka, koje su tretirane hemoterapijom.

Podaci o preživljavanju su uzimani iz Australijskog Registra za Rak i Američkog Nacionalnog Instituta za Nadzor Raka,tokom perioda od januara 1990.g. do januara 2004.g.

Kad god su podaci bili neprecizni,autori su namerno,pozitivne rezultate svrstavali u korist hemoterapije,precenjujući tako njenu delotvornost.Čak i u takvom jednom slučaju, krajnji rezultat njihove studije je bio, da hemoterapija pomaže,samo u nešto malo više od 2%, kod preživljavanja ljudi obolelih od raka.

Međutim, uprkos sve većem gomilanju dokaza o nedelotvornosti hemoterapije u produžavanju života,onkolozi i dalje nastavljaju,da promovišu hemoterapiju kao jedan racionalan i obećavajući pristup tretmanu raka.

Komentar: Naravno, postoje tu i još neka pitanja na koja ćemo sami morati potražiti odgovore. Evo i par njih:

1. Zašto se rezultati ove studije ignorišu kad su zvanični mediji u pitanju?

2. Zašto doktori obolelima od raka ne prezentiraju rezultate ove studije, odnosno, podatke o stvarnoj delotvornosti hemoterapije, kada im savetuju za koji tretman da se odluče?

3. Koliki uticaj ima ostvarivanje profita od strane farmaceutskog kartela u nametanju hemoterapije kao glavnog sredstva u zvaničnom protokolu tretmana raka?(“iIndustrija raka” trenutno pravi godišnji profit od oko 70 milijardi dolara!)

4. Zašto se farmaceutsko-medicinski kartel trudi iz petnih žila da zataška ili zabrani one preparate koji stvarno pomažu u lečenju raka? (Na primer, vitamin B17 je bar 10x delotvorniji u lečenju raka od hemoterapije)

5. Da li smo svedoci jednog tihog, legalnog i dobro organizovanog genocida koji se sprovodi nad čovečansvom u režiji farmaceutsko-medicinskog kartela? (Na primer, ne računajući rak, samo u USA godišnje umre blizu milion ljudi od tzv. “sporednih dejstava” zvanično odobrenih lekova, dok je broj smrtnih slučajeva kod ljudi usled tzv. “jatrogeničnih efekata” na trećem mjestu, odmah iza raka i infarkta.)

6. Da li je ova naša sveopšta ignorantnost, zajedno sa pratećim akutnim nedostatkom zdravog razuma (poremećaj od kojeg, kako se čini, pati većina ljudi), opasnija od raka kada se o zdravlju, dobrostanju i opstanku čovečanstva radi?



Najnovije delo Lothara Hirneisa je knjiga provokativnog naslova: Hemoterapija leči rak i Zemlja je ravna ploča” (izdali: Sensei Verlag, 2002., Nexus, 2005.).

Hirneiseova vizija ne ostavlja puno mesta za izmišljanje: hemoterapija, terapija kojom je svakodnevno podvrgnuto tako veliki broj pacijenata - ne funkcioniše.

“Mogu zamisliti kako bi hemoterapija mogla u određenim slučajevima omogućiti privremeno rešenje, ali u svakom slučaju,kao deo potpunog protokola,koji uključuje detoksikaciju,ishranu i mentalno-duhovnu podršku.Međutim, protivim se načinu na koji se primenjuje otrov. Ako se sledi sadašnji protokol lečenja,tako se ljudi ubijaju. Tačka."

Štaviše, lekari govore pacijentima,kako će,kad jednom tumor nestane oni biti zdravi. To ne samo da nije istina, to je glupo. Usput rečeno, poznajem mnogo lekara i mnogi su mi prijatelji i kad se sretnemo, negde na piću, priznaju mi, kako nikad ne bi primenili hemoterapiju na sebi ili na nekom članu svoje porodice. Lekari mi šalju pacijente jer znaju, kako konvencionalna medicina ne funkcioniše.“

„Frank Wiewel iz američkog udruženja „Ljudi protiv raka” kaže:

Problem kod lečnika je taj, da oni nisu plaćeni razgovarati sa pacijentima.Ako dve žene,koje su obolele od raka dojke posete lekara, za njega je problem jasan: rak dojke. Moje iskustvo je takvo, da dva slučaja raka dojke, mogu biti dve različite bolesti. Ako neko,ko izgubi dete, razvije rak prostate,šest meseci nakon gubitka, da li bi upotrebili hemoterapiju da bi ga izlečili?”

Prema iskustvima L. Hirneisea, ako oboleli lociraju uzrok svog raka i istinski se žele promeniti, mogu se izlečiti čak i oni koji su se našli pred vratima svoje smrti. Paradoksalno, proizvodnja adrenalina vrati se na normalne vrednosti kad se ljudi opuste.

Lothar Hirneise je svestan,da ono što govori nije opšte prihvaćeno,pa čak i da se ne može jednostavno shvatiti ali da se mora dopustiti svakom,da primeni onu terapiju za koju se odluči nakon postavljanja dijagnoze.
Svaka osoba i svaka bolest je jedinstvena, te ima pravo na poštovanje i individualni pristup.”

Metoda današnjeg lečenja bolesti, mogla bi se ilustrovati sledećim poređenjem:

"Čovek sedi u barci,koja je okružena dubokom vodom.Na jednom mestu voda počinje da prodire unutra i da puni barku.Zarobljenik barke,umesto da najpre začepi mesto, gde ulazi voda,on svim snagama izbacuje vodu lopaticom,što je ustvari, posao koji se ne može obaviti do kraja.Njemu polazi za rukom,da se jedno duže vreme,onako iscrpljen još, koliko-toliko, održava na vodi ali se na kraju svega udavi."

Voda je slika smeća,kojim se u obliku,neodgovarajuće hrane i otrovnih medikamenata njegovo telo sve više i više puni,dok se konačno,neslavno ne uguši.Lopatica može da posluži kao simbol moderne medicine i hirurgije.

Pre stotinu godina,čovek nije imao ni tu lopaticu pa je prerano umirao. Danas se bolest stavlja na „drugu klupu“,budući da se uzrok ne uklanja,zato i postoji tako veliki broj bolnica i prosečno duži život.

Ernst Ginter u svojoj knjizi"Živeti bez bolesti",kaže:

Farmaceutska industrija pomogla je u pitanju produžavanja ljudskog života na taj način, što svojim sredstvima, uspeva da produžava bolesti a ne da ih leči.Tako bolesnici ne mogu ni da žive ni da umiru.

Kao što je već rečeno,mi pokušavamo da lečimo simptome umesto celog čoveka.Osim toga, hemijska sredstva većinom imaju teške sporedne efekte.Kad se jedna bolest izgubi,ona se kasnije ponovo pojavi ili iz nje nastaju dve druge.

PRVENSTVENO SE MORA OTKLONITI UZROK NEKE BOLESTI,INAČE SVAKI DRUGI NAČIN LEČENJA NEMA SVRHU!

Rekonekcija® i Rekonektivno isceljivanje® se zasniva na kontaktu sa novim frekvencijama isceljujuće energije,koja nas oslobađa potisnutih negativnih (programiranih) zapisa naših ćelija i aure.

Od kako smo rođeni, izloženi smo programiranju,kako od strane roditelja tako i okruženja(škole,obrazovne ustanove...)Naravno,vaspitanjem smo naučeni da budemo "dobre devojčice" i da "dečaci ne plaču", samim tim smo naučeni,da emocije ne pokazujemo,odnosno da ih potiskujemo.Kako odrastamo,tako imamo sve više i više doživljenih sadržaja,potiskujemo ih,samim tim naše ćelije postaju sve gušće.Nekada imamo osećaj da "pucamo po svim šavovima..."
Tim procesom potiskivanja stvaramo blokade u telu,naša životna energija ne može nesmetano da kruži,telo počinje da nas boli(opominje)!

Naše biće poseduje mudrost koja se brine o nama.Ta mudrost se starala o nama dok smo se rađali,odrastali...Svaki put kada smo osetili bol,fizičku ili emotivnu,mudrost je stupala na scenu,naše telo je stvaralojednu prirodnu supstancu - endorfin,koji je tu bol ublažavao i potiskivao, da bismo preživeli.
Sada, kada smo dovoljno odrasli i kada ta bol,ne može više da nas ubije,ona želi da se oslobodi...
S obzirom da nismo dobili uputstvo za upotrebu svog biča,kad smo se rodili, mi o tom procesu, ne znamo skoro ništa.Tako ćemo, kada nas nešto zaboli, otići kod lekara(programiranje),koji će nam odmah "ustanoviti" dijagnozu(Dia - dvoje i Gnoza - neznanje.)Lekar će nam prepisati lekove, koji će se postarati da se ta bol, koja je trebala da se oslobodi,ponovo potisne nazad...

Osetićemo trenutno olakšanje, zahvaljujući leku ali to neće potrajati dugo...
Ako dovoljno dugo ostanemo u ovakvom stanju stalnog potiskivanja, znamo u kom pravcu će nas to odvesti.Zbog toga smo danas suočeni sa kulminacijom bolesti i drastičnim porastom smrtnih slučajeva,bez obzira na uzrast.Činjenica je da smo bolesni više nego ikada...
Tragajući za odgovorima,čitala sam sve moguće knjige,koje su napisane na tu temu.Upoznavala sam sve moguće načine izlečenja,homeopatija,Bahove cvetne kapi,regresija, primalna terapija,akupunktura,zdrava ishrana,kliring i mnoge druge.

Polazeći od sopstvenog iskustva,kada sam bolovala od bubrega i dugo verovala da me je izlečio bosiljak i naravno posle dugog niza godina uporednog "studiranja" ove teme i rada na sebi,shvatila sam da me je izlečila vera,da sam ja,u to,ustvari, poverovala.
To je bila jedna,od istina do kojih sam došla,da smo svi različiti i da je važno šta verujemo da će nam pomoći.Neko će se, tragajući za "lekom", susresti sa knjigom "Zdravom ishranom do zdravlja" i ako u to poveruje to će ga izlečiti.Zbog toga ima toliko različitih i oprečnih stavova u lečenju raznih bolesti.
Glavni i presudni činilac je naša vera.Ako je lekar za nas autoritet i ako nam saopšti da nam "nema leka",dovoljno je da u to poverujemo i da to postane naša istina.
Ozdravila sam,pre mnogo godina ali sam shvatila još nešto, da mi zdravlje nije zagarantovano.Zdravlje nije jedna ravna linija,ona stalno varira u odnosu na stresne situacije i iskušenja kroz koja prolazimo u životu.Moje traganje se nastavilo dalje.

Odlazila sam na akupunkturu,ona je jedna sjajna metoda ali ću je nazvati takođe privremenom jer je dovodila moje telo/biće u ravnotežu, da bih za određeno vreme ponovo imala potrebu da je primenim ponovo.

Bahove cvetne kapi su delovale na početku, da bi,što sam ih duže koristila izgubile to svojstvo.
Jedina terapija,koja je od svih gore navedenih,davala rezultate je bila regresija,iz razloga što je usmerena na "osvetljavanje" uzroka problema.Oslobađala sam se potisnutih sadržaja iz ovog i prošlih života,postepeno jačajući sebe.

Rekonektivno isceljivanje® je proces u kome se naše telo(biće) dovodi u ravnotežu,za bolesne to,naravno,znači izlečenje.
U ovom procesu se oslobađamo svih potisnutih sadržaja.Ne moramo više prolaziti kroz regresije, da bismo se oslobodili potisnutih sadržaja a to znači, da više ne moramo prolaziti kroz bol,Ove frekvencije nam pomažu, da samo kroz (uglavnom) tri tretmana pokrenemo ovaj proces oslobađanja.(Kao klupko,koje smo do sada namotavali,počinje da se odmotava...)

Za razliku od Rekonektivnog isceljivanja®, Rekonekcija® (ili Lična rekonekcija) se radi jednom u životu i ogleda se u omogućavanju osvešćivanja našeg osnovnog ličnog potencijala i talenta.Ova nova vibracija kao da reprogramira naš genetski kod, otklanjajući greške, slično antivirus programu, u nekim slučajevima koriguje i ozbiljne genetske poremećaje.

Rekonektivna energija ponovo povezuje sve nivoe u čoveku, ostvarujući tako unutrašnji sklad i jedinstvo sa Univerzumom. Poput logovanja na internet,čovek se povezuje sa sveobuhvatnom inteligencijom života,koja iz beskraja svojih mogućnosti, bira one informacije i energije, koje najviše odgovaraju datom čoveku i svakom njegovom problemu.

Ličnom rekonekcijom se oslobađamo strahova i osećaja krivice,što je,naravno,uzrok mnogih bolesti,umesto da se konfrontiramo, postajemo kreativniji,stičemo sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju,stičemo veću sposobnost da darujemo i primimo ljubav,u stanju smo da uživamo u sadašnjem trenutku a takođe se balansira endokrilni sistem koji kontroliše metabolizam.

Rekonekcija® aktivira povezivanje DNK lanaca.To stvara uslove da se brže razvijamo na svim planovima.Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu, povećava naše potencijale i često izaziva velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju.

Stavljanje ovog dara u službu razvoja ljudske civilizacije, predstavlja ispunjenje naše svrhe rođenja i ostvarenje najviše lične sreće.Često, klijenti menjaju posao, okruženje, životne okolnosti, kako bi bili u skladu sa svojom istinskom prirodom.

Jedini ograničavajući faktor isceljujućeg i razvojnog efekta rekonekcije leži u spremnosti klijenta da prihvati promene, koje sa sobom nosi,ponovno povezivanje sa celinom. Jedna do tri polučasovne seanse pouzdano pokreću proces,čiju dinamiku sami određujemo našim izborom,da dopustimo usklađivanje sa sobom i životom.

Dolazimo tako do Biblije u kojoj smo pojam "prosvetljenja" shvatali kao proces koji se odvija na duhovnom nivou, međutim, kako dolazimo do novih istina i saznanja, očigledno je da se taj proces odvija i u našim ćelijama,koje podstaknute ovim isceljujućim energijama, postaju manje guste,ustvari prosvetljene.Stiče se utisak da se radi o kompletnom našem biću,koje prolazi kroz ovu transformaciju,na svom putu ka prosvetljenju.

OVO JE BUDUĆNOST U KOJU SMO ZAKORAČILI VEĆ SADA!

"Neka bude Svetlost..."